Teorija ličnosti

Na ovaj svet dolazimo i zbog toga da bismo rešili sve ove probleme. Dolazimo mi, naša duša sa svim svojim iskustvima iz prethodnih inkarnacija, a naš instrument (alat ) za spoznaju novih iskustava je naše telo.

Ovo telo je tačno prilagođeno životu na Zemlji u materijalnoj stvarnosti. Može tu da preživi i da nam pomogne da prikupimo potrebne količine informacija i znanja. Za ovladavanje telom imamo instrument zvani psiha, koja obezbeđuje pravilan rad našeg bića u našem telu. Pošto želimo da znamo što više informacija i prikupimo što više iskustava, jedan odosnovnih ciljeva čoveka je preživljavanje. Tome je prilagođeno i naše telo i mehanizmi naše psihe.

Duša

Kada bismo pogledali u rečnik, onda bismo pod pojmom duša mogli da nađemo sledeće objašnjenje: Duša je specifična nematerijalna supstanca čija je egzistencija nezavisna od tela.

Dok prolazimo kroz događaje sa početka našeg postojanja na ovom svetu, našeg prenatalnog perioda , možemo se sresti sa tim da se klijent priseća svih događaja iz ovog perioda, čak i svog začeća ( pogledaj Oblasti rešenih problema - Prenatalni period i porođaj ). Ako klijenta navodimo da ide dalje u blisku prošlost, odjednom nam opisuje kako se nalazi u nekoj lepoj svetloj sredini i sprema se da ide dole na zemlju, opisuje svoja osećanja u ovoj sredini, šta ga čeka dole na zemlji, šta bi možda želeo da doživi i koga da sretne, opisuje kako odlučuje kakve roditelje će imati i kakav život će odabrati i slično. Ovako bismo mogli da opišemo prelaženje ovih perioda kod većine klijenata koji se podvrgnu regresoterapiji.

Na ovom primeru vidimo, da duša zaista može postojati nezavisno od svog tela u materijalnoj formi, pa čak može da oseća, misli, donosi zaključke. Pamti sve što je ikada doživela u telu, ali i izvan njega i na osnovu svih ovih svojstava, može i da odlučuje kada i šta će raditi.

Telo

Znamo da većina stvari koja nas okružuje ima materijalnu suštinu. Bilo bi verovatno veoma zahtevno da duša spoznaje sve zakonitosti zemlje i okoline u njenoj nematerijalnoj formi zato za sve spoznaje na zemlji imamo svoje telo.

Govorili smo o primeru plavokosog čoveka koji je pokazao da može palicom razbiti glavu. Pri tome onaj koji tom prilikom umire, oseća veliki bol i emocije prema tom čoveku. Nakon nekoliko stotina godina, dešava se da se ovaj događaj evocira. Čovek koji je osetio bol, sada može da odluči šta će uraditi. Da li će se ljutiti na ovog plavokosog čoveka ili ćemu oprostiti. U svakom slučaju može preko svog tela i fizičkih osećaja mnogo da nauči o opraštanju, o trpljenju i o drugim zakonitostima našeg svemira. Svakom ćelijom našeg tela naša duša uči i spoznaje sve zakonitosti koje se dešavaju oko nas.

Informacije primamo uz pomoć receptora naših čula koja pružaju veliku količinu podsticaja. Osim čulnih receptora postoje u telu regulatori koji regulišu sve procese kao što su pritisak, puls, ph i mnoge druge u svakoj i najmanjoj ćeliji našeg tela. Svaku ovu vrednost je potrebno održavati u određenim granicama. Svi poznajemo primer, kada nekoga lekar upozori da ima povišen holesterol i upozori ga da bi trebalo da prilagodi hranu i slično. Povećanje holesterola nije poželjno za naše telo, ali ako bi njegova vrednost pala na minimum, naše telo ne bi moglo da funkcioniše. Potrebno je da vrednost holesterola i mnogih drugih parametara u našem telu bude održavana u određenim malim granicama, što obezbeđuje održavanje željenog stanja našeg tela i njegovo efektno življenje u sredini u kojoj se nalazimo.

Sve ove vrednosti se tokom života mogu menjati, tako kako se menja prijem iz reseptora naših čula. Ove promene, napokon, daju zbir svih ovih informacija iz receptora i regulatora i dobijamo ukupnu momentalnu sliku našeg življenja na ovom svetu.

Psiha

Psiha je instrument duše za upravljanje našim telom. To je zbir svih mehanizama i procesa sa određenim ciljem, koji omogućavaju upravljanje i preživljavanje našeg tela u odnosu na dušu.

Psihu delimo na tri dela. Podsvesno, Svesno Nesvesno

Podsvesno

U podsvest odlaze sve informacije iz receptora i regulatora iz pamćenja, gde se obrađuju i šalju dalje.

Podsvest možemo da zamislimo kao srce i centar naše psihe. Sva obrada informacija u podsvesti je uređena tako da ne ugrožava naše proživljavanje u određenoj situaciji ili uopšte u našem životu.

Ako posečemo prst nožem, u podsvest odlaze sve informacije koje su oko nas. A mehanizmi koji rade u podsvesti u ovakvoj situaciji čine da se značaj informacija usmerava na bol koja signalizira ugrožavanje preživljavanja. Podsvest prosleđuje informacije o ovom bolu u svest gde nastaje suženje prema ovoj boli.

Svesno

U svest odlaze neke informacije koje su bile obrađene u posvesti. To su sve informacije kojih upravo postajemo svesni. Na osnovu ove svesnosti se odlučujemo, dolaze nam sledeće informacije i nastaju novi potrebni procesi i mehanizmi. Mi ćemo se kod svesti prevashodno baviti stanjem kada dolazi do ugrožavanja preživljavanja.

U svesti se pojavljuje informacija o bolu i dolazi do tzv. suženja svesti. U svest dolaze uglavnom informacije koje su potrebne za rešavanje ugroženosti preživljavanja.

Primer sa nožem koji do određene mere ugrožava naše preživljavanje nam pokazuje da mnoštvo obrađenih informacija u našoj svesti se sužava na podsticaje iz prsta koji upravo krvari. Ostale informacije nisu za nas tako važne.

Kada naša pažnja ne bi bila usmerena na nož koji seče naš prst, moglo bi se desiti da na kraju ovaj problem ugrozi naše preživljavanje u tolikoj meri da ugrozi i naš život. Ovo ni u kom slučaju nije cilj našeg života na ovom svetu, zato psiha poseduje potrebne mehanizme kojima sprečava ovakve opasnosti. Na drugoj strani nam ova opasnost, gde nastaje i suženje svesti, ograničava svest o drugim informacijama koje se dešavaju i tako može da se desi da na nas ovaj događaj utiče u sledećem preživljavanju.

Nesvesno

Nesvesni deo je zbir svih procesa i mehanizama koji protiču mimo podsvesti i svesti. Osim obrađivanja svih informacija u podsvesti koje odlaze u psihu i shvatanje u svesti, postoje procesi i mehanizmi unutar psihe koji obezbeđuju celokupan rad psihe. To je oblast koja održava psihu u željenom stanju.

Pamćenje

Sve informacije iz receptora i regulatora koji se nalaze u našem telu i sve informacije iz psihe se ”zapisuju” u naše pamćenje.

To su svi nadražaji čula. Sve što čujemo, vidimo, osećamo našim čulom mirisa, dodira i ukusa.

Sedimo u poslastičarnici i jedemo odličan kolač. U pamet se zapisuju informacije o tome kakav je ukus tog kolača, osećamo pritisak sa stolice na kojoj sedimo, osećamo taj sladak miris, čujemo kako tamo neko pored nas priča.

To su i stanja iz receptora koji se nalaze u našem telu, kao pritisak, ph krvi, telesna temperatura, količina želudačne kiseline, sastav pljuvačke i mnogo drugih. Povećava se količina pljuvačke koja je u ustima i količina želudačne kiseline. Povećava se puls. Mnogo drugih receptora se menja, a mnogi ostaju na približno istoj vrednosti.

U pamćenju su i informacije koje se u određenom trenutku nalaze u podsvesti, svesti i nesvesnom delu.

Poslastičarnica i svi podsticaji prouzrokuju to da u našu podsvest dolaze slične informacije iz prošlosti.

Obrada ovih informacija se vraća nazad u našu pamet. Mogle bi to biti informacije u obliku- trenutno nas ništa ne ugrožava, preživljeni stav se bliži slasti. Ako tih kolača bude više, psiha može da nam signalizira da to za naše zdravlje nije najbolje. Sve se dešava i na osnovu naših iskustava iz prošlosti, znači na osnovu informacija koje su skladištene u našem pamćenju. Dalje se tamo beleže informacije iz svesti. Sve ono čega postajemo upravo svesni prilikom sedenja u poslastičarnici. Koliko nam je taj kolač ukusan i šta to za nas znači. To da upravo sada neko dolazi. Misli o tome da ćemo morati uskoro da odemo jer imamo nekih obaveza. Skladište se i informacije iz nesvesnog. U poslastičarnici je psiha u normalnom stanju. Nije potrebno da se na primer brzina prelaska informacija između određenih delova psihe menja tako da se skladišti beleška o normalnom vremenu prelaska ovih informacija.

I na kraju bih mogao da spomenem i sva vančulna opažanja čiji sadržaji se takođe zapisuju u pamćenje. Ovo opažanje je rezultat svesti o velikoj količini informacija koje do nas dolaze kroz naše telo, svojstva naše duše i efektivnog vrednovanja ovog shvatanja. S obzirom na to da se radi o shvatanju a to je pitanje psihe i ove informacije se skladište zajedno sa mnogim drugim u naše pamćenje. U poslastičarnici odjednom osetimo nešto neobično i okrećemo se iza sebe. Vidimo da nas kroz prozor neko gleda. Neki čovek nam se sviđa i osmehnemo se. Tu je pitanje: do koliko promena je došlo na našem telu prilikom gledanja tog čoveka na nas s ledja a mi ga nismo primetili. Koliko je regulatora na osnovu ovoga izmenilo svoje stanje, a mi smo to registrovali. Tu je i pitanje šta je “osetila” naša duša koja je sposobna da opaža nezavisno od našeg tela. Važno je da smo to shvatili i na osnovu toga i reagovali. Sve ove informacije su zabeležene u našem pamćenju.

Asocijativno prisećanje

Jedna od osnovnih osobina našeg pamćenja je njeno asocijativno prisećanje. Asocijacija znači spajanje ili objedinjavanje predstava tako da jedna predstava izazove drugu ako su se nekada ove predstave pojavile zajedno. Svako prisećanje se dešava po ovom asocijativnom principu. Kada kažemo plava, možemo da se prisetimo ili da sebi predstavimo vodu, more, nebo ili nešto slično. Kada kažemo mačka, asocira nas na baku ili našeg mačka kojeg imamo kući. Ovako se možemo podsetiti stvari, ljudi pa i celokupnih događaja.

Isto onako kako izvlačimo stvari i događaje iz prošlosti putem asocijativnog principa, možemo se i mi vratiti u “tu našu prošlost”. Koristimo upravo ovaj princip da bi se prisetili sličnih događaja koji su uzrokom naših problema u sadašnjosti.

Telo VS. Psiha

Pogledaćemo pobliže interakcije između tela i psihe, pamćenja i psihe i šta za nas ove interakcija znači i zašto je ova interakcija važna za razumevanje teorije regresne psihoterapije.

Naše telo smo nazvali posrednikom između materijalnog sveta sa svim materijalnim manifestacijama koji se na zemlji dešavaju i nas samih ili naše duše. Pomoću receptora i regulatora, koji se nalaze u našem telu, a kojih ima nekoliko hiljada ili desetine hiljada “sakupljamo” ove informacije. Dolaze do srca naše psihe, do naše podsvesti. Naša podsvest ove informacije obrađuje zajedno sa informacijama, koje se sa određenim stepenom tačnosti pojavljuju iz pamćenja na osnovu asocijacija i sličnosti sa informacijama, koje dolaze iz receptora i regulatora. Istovremeno se ove informacije prenose u naše pamćenje, skladište se i čekaju na dalju obradu od strane naše podsvesti. Istovremeno se u podsvesti obrađuju informacije, koje dolaze iz našeg tela i informacije iz prisećanja. Nove informacije se skladište ponovo u pamćenje. Naša psiha je povezana sa receptorima i regulatorima našeg tela. Informacije dolaze do nje, a takođe ova veza prouzrokuje da ovi receptori i regulatori snimaju informacije koje dolaze iz psihe. Tačnije rečeno, snimaju informacije, koje je obradila naša posvest. Ovo je prirodno uzrokovano vezom između naše psihe i našeg tela. Možemo i reći da naša duša stvara svoje telo prema sebi u svakom trenutku našeg postojanja. To je, naravno, povezano sa onim šta je naša duša preživela u prošlosti.

Tako da ono što smo već preživeli i kako smo se pritom ponašali- znači naša prošlost - je jedan od faktora koji oblikuje celokupnu sliku naše ličnosti.

Obrađenih informacija iz podsvesti se takođe možemo prisetiti u svesnom delu. Ovo prisećanje zavisi od prohodnosti kanala koji su između podsvesti i svesti. To zavisi od toga koliko je naša podsvest pripremljena da ove informacije prihvati. A to je pak samo mali deo informacija koje se obrađuju u našoj podsvesti. Sadržaji ovih prihvaćenih informacija nadalje dolaze do pamćenja i do podsvesti, gde se skladište i obrađuju kao informacije, koje su došle iz svesnog dela.

Zamislimo već prethodno spomenuti primer susreta plavokosog čoveka sa zlatnim zubima. Čulom vida dobijamo informaciju o tome da srećemo čoveka koji ima plavu kosu i zlatne zube. Ova informacija iz naših receptora odlaze na obradu u podsvest, gde se bez naše volje pojavljuju i informacije o tome da nam je plavokosi čovek nekad u prošlosti razbio glavu. U podsvest na osnovu asocijacija odlaze informacije iz našeg pamćenja o regulatorima bolova na glavi, informacije o povećanju pulsa, informacije o emotivnom besu i mnoge druge, koje su bile povezane sa ovim događajem. Nadalje neke informacije odlaze u svest, tako da na primer postajemo svesni besa, osećamo na telu bol ali ne znamo zašto se to dešava. Kao da se naše telo prilagođava stanju koje je postojalo nekada u prošlosti.

Stanje svih ćelija, receptora i regulatora u našem telu je određeno na osnovu stanja, koje upravo preživljavamo u sadašnjosti i na osnovu stanja naše psihe.

Regresna psihoterapija nam upravo omogućava da shvatimo sve potrebne informacije i rešimo sve ove probleme na naše zadovoljstvo.